Ja sam jedn od pobornika "nemoguće" teorije da će nam biti bolje i da je kriza šansa.
Evo zašto; slabljenjem finansijske, ekonomske i vojne moći SAD i Zapadne Evropa slabi i njihovo stiskanje našeg vrata. Oni nisu jaki da bi nam ugađali nego da bi nas davili.
Sa druge strane slabljenjem moći banaka i pseudodržavnih institucija u lokalu, kao i velikih tajkunskih sistema ljudi imaju mogućnast da se pate za svoj groš. Niti šta imaju niti koga vuku na grbači. Jaka policija, vojska, tajkuni i njihova preduzeća je samo balast na leđima naroda. Ljudi gube okove. Naravno drugo je pitanje šta će sa SLOBODOM, odnosno "da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj".
Zaista se ruši jedan svet, koji mi nismo gradli, koji nije bio po našoj meri. I neka propadne i nije valjao.
A istorija, ljudi , narod nađu neki put. Ne može Rokfeler, Rotšild, pet careva i pet kraljeva, tri prvosveštenika baš sve da iskontrolišu. I dobro je što ne mogu.
Neka vidi kako je nama od danas do sutra.
Preporuke:
22
2
2
sreda, 18 januar 2012 00:27
dragos
Kazu da je Nikola Pasic 1915-te rekao: "Spasa nam nema - propasti necemo."
Preporuke:
10
2
3
sreda, 18 januar 2012 08:11
Soka
@ Siniša
Ekonomsku ideologiju krize kao šanse promovisala je čikaška škola, na čelu sa M.Fridmanom. Isprobana je diljem L.Amerike, Azije, Evrope, a sada se okomila i na Afriku. Glavna teza te ideologije je da tržište može sve da reši. Epilog i rezultat primene šok terapije, kao odgovora na krizu, jeste osiromašenje velikog dela populacije, ali i bogaćenje malog broja špekulanata, privatizovanje državnih funkcija , i porast korupcije. Drugi rezultat je da su se proizvodile pseudokrize, da bi se ubrao profit. Opasno je i misliti da kriza može da bude šansa.
Preporuke:
4
5
4
sreda, 18 januar 2012 11:43
Ulazak u raj....
Socjalizam je jedini put nade i izlaska iz kapitalističkog brloga. To je bilo poznato još u prvoj polovini ovog veka ali je izdajnička reformistička politika socijaldemokrata "produžila" život propalom društvu koje se krilo pod plaštom izvesnih mantri kao što su društvo blagostanja, nordijski tip socijalizma i socijalne pravde, socijalno-tržišna privreda zapisana u nemačkom ustavu, populističke ideologije alične titoizmu i ostalo. Posleratni bućkuriš gubi omamu i sada se svet našao na golom ostrvu na kome više nema visokih palmi i plodova s drveća. žestoko sunce pali a glad iscrpljuje. Ponovo će se morati u ribolov i na obradu zemlje. Opljačkano blago su odneli gusari i najverovatnije potopili. Nastupa kraj sitnoumnog srbijanstva......
Preporuke:
5
2
5
sreda, 18 januar 2012 11:53
Dijapazon
Ova kriza apsolutno moze da bude sansa, ali samo ako se posle izbora formira neka vizionarska Vlada koja bi shavtila da se ceo svet menja iz korena i to ne slucajno. Ova finansijska kriza, koja se polako pretvara u ekonomsku krizu ima svoje korene. Koren krize je u prirodi kreditnog fiat novca (dolar na prvom mestu, a zatim i skoro sve ostale valute na zapadu, a isire. Kreditni novac nema u sebi nikakvu osnovu (u vidu zlata) nego se njegova podloga anticipira u stalnom sirenju obima ( povecanje BDP-a, to jest konstantnim privrednim rastom. Taj konstantan rast obezbedjuje podlogu stalno novim i sve vecim kreditima i zaduzivanju. Taj stalni privredni rast je prakticno od druge industrijske revolucije bio obezbedjen konstantnim povecanjem proizvodnje energenata, prvenstveno nafte. To konstantno povecanje proizvodnje enrgenata stagnira od 2005. Koincidentno, otada je krenula i finansijska kriza.
Preporuke:
2
2
6
sreda, 18 januar 2012 12:00
Dijapazon
nastavak:
U ovoj deceniji mozemo ocekivati pocetak opadanja proizvodnje energenata usled isusivanja postojecih izvora nafte. Novih izvora jednostavno nema dovoljno da zamene izvore koji polako presusuju. Tu je velika da ne kazem ogromna sansa Srbije. Ta sansa lezi iskljucivo u poljoprivredi srbije koja ima idealnu mogucnost s obzirom na vrstu zemlje i vodu koju poseduje, da starinskim metodama koje mogu da se osavremene, modernim tehnologijama koje nisu gutaci energije kao standardna industrijska poljoprivreda. Cene hrane u poslednjoj deceniji konstantno rastu, svaka kalorija moderno industrijski proizvedene hrane podrazumeva u proseku 7 do 11 kalorija nafte na ulazu. Kako nestasica nafte i astronomske cene budu rasle, tako ce tradicionalno proizvedena hrana na malom posedu sa dosta manuelnog rada biti sve vrednija i konkurentnija. U tome lezi buducnost i spas Srbije!
.jpg)
Evo zašto; slabljenjem finansijske, ekonomske i vojne moći SAD i Zapadne Evropa slabi i njihovo stiskanje našeg vrata. Oni nisu jaki da bi nam ugađali nego da bi nas davili.
Sa druge strane slabljenjem moći banaka i pseudodržavnih institucija u lokalu, kao i velikih tajkunskih sistema ljudi imaju mogućnast da se pate za svoj groš. Niti šta imaju niti koga vuku na grbači. Jaka policija, vojska, tajkuni i njihova preduzeća je samo balast na leđima naroda. Ljudi gube okove. Naravno drugo je pitanje šta će sa SLOBODOM, odnosno "da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj".
Zaista se ruši jedan svet, koji mi nismo gradli, koji nije bio po našoj meri. I neka propadne i nije valjao.
A istorija, ljudi , narod nađu neki put. Ne može Rokfeler, Rotšild, pet careva i pet kraljeva, tri prvosveštenika baš sve da iskontrolišu. I dobro je što ne mogu.
Neka vidi kako je nama od danas do sutra.
Ekonomsku ideologiju krize kao šanse promovisala je čikaška škola, na čelu sa M.Fridmanom. Isprobana je diljem L.Amerike, Azije, Evrope, a sada se okomila i na Afriku. Glavna teza te ideologije je da tržište može sve da reši. Epilog i rezultat primene šok terapije, kao odgovora na krizu, jeste osiromašenje velikog dela populacije, ali i bogaćenje malog broja špekulanata, privatizovanje državnih funkcija , i porast korupcije. Drugi rezultat je da su se proizvodile pseudokrize, da bi se ubrao profit. Opasno je i misliti da kriza može da bude šansa.
U ovoj deceniji mozemo ocekivati pocetak opadanja proizvodnje energenata usled isusivanja postojecih izvora nafte. Novih izvora jednostavno nema dovoljno da zamene izvore koji polako presusuju. Tu je velika da ne kazem ogromna sansa Srbije. Ta sansa lezi iskljucivo u poljoprivredi srbije koja ima idealnu mogucnost s obzirom na vrstu zemlje i vodu koju poseduje, da starinskim metodama koje mogu da se osavremene, modernim tehnologijama koje nisu gutaci energije kao standardna industrijska poljoprivreda. Cene hrane u poslednjoj deceniji konstantno rastu, svaka kalorija moderno industrijski proizvedene hrane podrazumeva u proseku 7 do 11 kalorija nafte na ulazu. Kako nestasica nafte i astronomske cene budu rasle, tako ce tradicionalno proizvedena hrana na malom posedu sa dosta manuelnog rada biti sve vrednija i konkurentnija. U tome lezi buducnost i spas Srbije!